Plesni studio „Army dance“ – Beograd

Počeli smo rad u vojnim školama i akademijama 25. decembra 1995. godine, a već marta 1996-te na učeničkim susretima školskog centra veze – Banjica u Univerzalnoj sali Centralnog Doma vojske, proglasili smo pripreme za obnavljanje oficirskih balova, ove lepe tradicije oficirskog poziva.

Primarni ciljevi rada plesne škole su bili plesna obuka pripadnika naše vojske, a naročito učenika vojnih škola i studenata vojnih akademija, i obnavljanje tradicije oficirskih balova.

Marta 1996. godine počeli smo rad u internatu Vojne gimnazije. Dve godine kasnije smo počeli da radimo i na Vojnotehničkoj akademiji u Žarkovu.

Interesovanje učenika i studenata vojnih škola i akademija je bilo iznad očekivanog. Imali smo razumevanje, podršku i pomoć od ljudi koji su radili u vojnom školstvu na poslovima kulture, tradicija i morala u vojsci. Sve ovo su bile povoljne okolnosti koje su rezultirale uspešnom organizacijom i održavanjem „Oficirskih balova“ u Domu garde na Topčideru i Centralnom domu vojske. Organizacija balova je otpočeta 1998. godine.

Tada kapetan, osnivač plesne škole, Ranko Prodanović uoči bombardovanja naše zemlje, baš na Dan vojnog školstva uz inicijativu starešina, pripadnika tadašnjeg Korpusa specijalnih jedinica VJ- sa Avale gde je kapetan radio, plesna grupa je prerasla u Plesno i kulturno-umetničko drustvo „Oficirsko kolo“ sa dve sekcije: plesnom i balskom. Plesna sekcija (plesni studio „Army dance“) u svom programu je imao sve standardizovane plesove (standardne i latino). Balska sekcija se bavila priprema balova i vraćanjem na scenu gradskih kola, u prvom redu su to kola iz tradicije sa vojničkim elementima, poput ‘Oficirskog kola’, ‘Topdžijskog kola’ , ‘Kola 32. klase“ itd.

Za svoj rad smo dobili odobrenje od tadašnjeg načelnika generalštaba naše vojske. Ovo je podrazumevalo da je naš rad uskladjen sa Pravilom službe i Zakonom o vojsci.

Rezultati rada u periodu od 1995. do 2000. godine su bili veoma uspešni. Obučili smo plesnim veštinama više stotina pripadnika vojske i isto toliko njihovih dama. Realizovali smo skoro svakog meseca plesno veče. Naši plesači su imali mnogobrojne nastupe u okviru institucija vojske i izvan nje.Nastupi su bili veoma pozitivno medijski primljeni i propraćeni. Nastupi su izvođeni kad god je to bilo moguće u aktuelnim svečanim uniformama ili starim uniformama Srpske vojske. Organizovali smo i realizovali oficirske balove i na taj način vraćali tradiciju naše vojske prekinutu početkom Drugog svetskog rata.

Činilo se da sve ide u dobrom pravcu ali već 2000. godine počinju da se javljaju i problemi.

Naši rezultati rada izazvali su niz posledica:

U samom vrhu vojske razmišljalo se i čak se pravili planovi za eventualnu organizaciju balova, odnosno ponovno institucionalno vraćanje te tradicije, ali je rezultat tog razmišljanja zanimljiv i na neki način razumljiv. Tadašnja Uprava za moral, tradiciju i kulturu se vraća nečemu što im je bliže, a to je pokušaj obnove festivala koračnica i vojničkih pesama što je bila tekovina JNA. Angažuje se cela vojska uz pomoć profesionalaca iz civilstva, ali festival je održan samo jednom ili dva puta u Sava centru bez posebnog odjeka u javnosti.

Promene koje su nastale 2000. godine simbolično su nosile u sebi usvajanje vrednosti koje smo mi promovisali već pet godina. Trebalo je da to budu trajne tekovine naše tradicije i kulture oslobođene ideoloških boja. Javno i deklarativno promovisane su vrednosti zapadnih demokratija kao ono čemu se teži… Dogodilo se sve upravo suprotno. Veoma brzo je dominantno usvojena vrednost ideologije novca i uslovi za rad su postajali sve teži.

Organizacione promene u vojsci su dovele do toga da se institucijama koje su se u vojsci bavile kulturom i tradicijom menja funkcija i postaju organi za „civilno vojnu saradnju“. Ukida se srednja vojna škola, a studenti Vojne akademije i učenici Vojne gimnazije gube pristup Centralnom domu vojske, Domu Garde… A posebno gube mogućnost da u njima samostalno organizuju zabave, žurke, susrete, plesne večeri kao do tada.

Videvši nas, i drugim plesnim školama vojska postaje zanimljiva za rad. To interesovanje je pre svega komercijalnog karaktera i te plesne škole lako nalaze model saradnje. Ovo je postala dobra stvar jer više nismo bili sami i po prvi put više plesnih škola radi u vojnim institucijama u kontinuitetu. U celini je ovo naš najveći uspeh i delimično ostvarenje ciljeva.

Loše je bilo po rad naše škole što se ideja oficirskih, kadetskih balova, iako ima uporište u tradiciji, iako je to deo kulture i imidža savremenih vojski zapada čiji se model usvaja, iako postoje prostorni i svi drugi uslovi, ne usvaja.

Posledice ovog su diskretno zabranjivanje studentima Vojne akademije da se u uniformi pojavljuju na našim balovima, nemogućnost dobijanja termina i prostorija za organizovanje balova u domovima vojske, gubljenje prostorija za rad na Vojnoj akademiji…

Već od 2003. godine počinjemo sa radimo u klubu „Filozof“ i više nam, sticaj navedenih okolnosti, pripadnici vojske nisu bili primarna ciljna grupa u radu. Međutim, nismo u potpunosti odustali i sve do 2006. godine smo organizovali balove, plesne večeri, žurke, susrete, nastupe i sve to vreme su učesnici i članovi naše plesne škole bili studenti Vojne akademije i učenici Vojne gimnazije.

Period od 2003. godine možemo posmatrati kao drugu etapu u našem razvoju. U ovom periodu smo se orijentisali na razvoj društvenog plesa, popularizaciju novih plesova. Prva smo plesna škola koja u svoj redovan program uvela trbušni (orijentalni) ples u Beogradu. Ovog puta su nam ciljne grupe srednjoškolci i ljudi srednje i starije generacije. Pokušavamo da doprinesemo rušenju predrasuda da je ples samo za decu i mlade.

Od 2006. godine se nalazimo na današnjoj adresi i od tada traje treća etapa u našem razvoju.Organizovanje balova smo odložili za neka bolja vremena, ali nismo odustali od njih. Tim pre što su našu ideju usvojile i povremeno organizovale balove neke jedinice današnje Vojske Srbije. To su Brigada u Vranju, i Savez rezernih vojnih starešina u Čačku.

Prioritete smo prilagodili opstanku i samoodrživom razvoju. Malo po malo smo rasli i sada radimo kao jedan PLESNI CENTAR. Cilj nam je da u ponudu uvrstimo još plesova i plesnih grupa. Kod nas su dobrodošli svi koji vole ples i žele da ga nauče ili usavrše…